CIN promene na grlicu materice
Skracenica CIN oznacava benignu promenu unutar epitela grlica materice. Tezina promene se oznacava sa CIN I, CIN II i CIN III, gde CIN III predstavlja najtezi oblik benigne promene. CIN promene zapravo oznacavaju prisustvo i stepen diskarioticnih i atipicnih celija unutar epitela grlica materice. Ove celije se razlikuju od normalnih po izgledu, velicini, stepenu zrelosti, kao i po velicini i obliku jedra. Osim toga, kod ovih celija je poremecen odnos zapremine jedro/citoplazma, hromatin je izmenjenog kvaliteta, orjentacija jedara je drugacija u odnosu na normalne celije, a broj jedaraca moze biti povecan. Ove celije, ispravno nazvane i alterisanim celijama, imaju vecu sklonost ka mitozi (deobi) i ova osobina im daje sustinsku karakteristiku celija sa nenormalnim rastom. Ucestalost CIN promene se procenjuje na 2-5%, sa malignim potencijalom od 10-15%. Postoji i cervikalna intraglandularna neoplazija (CIGN) koja je redja od CIN i odnosi se na zlezdani epitel koji oblaze kanal grlica materice.
Fotografije i seme razlicitih stadijuma CIN promena grlica materice.
Razlog zbog koga dolazi do alterisanja celija cervikalnog epitela odnosno do CIN promena je najcesce hronicno (visegodisnje) zapaljenje i hronicno "remecenje" normalnog funkcionisanja i obnavljanja epitela.
CIN 1 - Blaga displazija: Predstavlja najblazi oblik cervikalne intraepitelne neoplazije. Promene na alterisanim celijama ne zahvataju vise od 1/3 debljine epitela, mereno od bazalne membrane. U bazalnom sloju se nalaze celije u procesu mitoze, a broj mitoza je mali. Atipicne celije sa atipicnim jedrima su retke. Gornje 2/3 epitela su izdiferencirane tako da mali broj atipicnih celija dospeva na povrsinu epitela. U PAPA testu se nalazi diskarioza na superficijelnim celijama: citoplazma je intaktna i izdiferencirana, a jedro je blago povecano, nepravilnog oblika s hiperhromazijom ili kondenzovanim hromatinom.
CIN 2 - Umerena displazija: Oznacva srednje teski poremecaj arhitekture cervikalnog epitela i funkcionisanja epitelnih celija kod kojeg su opisane promene na celijama nesto izrazenije i prisutne u donje 2/3 epitela. Radi o poremecaju rasporeda i sazrevanja celija, uz vidljivo prisustvo nezrelih celija sa povecanim sadrzajem hromatina. Sazrevanje epitela je izrazeno najvise u gornjoj trecini epitela. Sloj bazalnih celija je jasno prosiren i sadrzi veci broj mitoza, kao i veci broj celija sa atipicnim jedrima. PAPA testom se nalazi diskarioza na superficijelnim i intermedijarnim celijama.
CIN 3 - Teska displazija: Ovaj stepen promena obuhvata tecku displaziju cervikalnog epitela, tzv. karcinom in situ, kao i atipicne kondilomatozne promjene. Kod ovog tipa CIN promena nezrele displasticne celije se nalaze u vise od 2/3 debljine epitela. Mitoze su mnogobrojne, kao i celije sa izrazitim promenama na jedrima. Znaci sazrevanja i diferencijacije celija nalaze se tek u gornjoj trecini epitela. U PAPA testu diskarioticne celije se nalaze u slojevima superficijelnih, intermedijarnih i parabazalnih celija. CIN 3 je prekanzeroza grlica materice (obligatna prekanceroza), a maligni potencijal CIN 3 iznosi 30 - 45%. Tzv. latentni period (period izmedju nastanka CIN 3 i razvijanja raka grlica materice) najcesce iznosi oko 10 godina, ali su opisani i kraci vremenski intervali (1 - 3 godine).
U kategoriju CIN 3 spada i Carcinoma in situ - CIS. CIS predstavlja promenu sa maksimalno izrazenim citomorfoloskim i histoloskim znacima atipije. U potpunosti nedostaju znaci regularne gradje epitela kao i sazrevanja celija. Diskarioticne celije, kao i mitoze prisutne su celom debljinom epitela. Jednostavnim recima receno, CIS je karcinom grlica materice koji se nije prosirio dublje od bazalne membrana epitela i koji nije dao metastaze. Stadijum CIS je veoma zahvalan za lecenje zbog toga sto se izlecenje moze postici klasicnom histerektomijom ili obicnom konizacijom.
CIN 3 i rani stadium raka grlica materice obicno ne daju nikakove sigurne i ubedljive simptoma. Dijagnoza CIN se postavlja histopatoloskim pregledom biopsijskog materijala ili histopatoloskim pregledom konizata grlica. Biopsiji ili konizacji uvek prethodi kolposkopski pregled, PAPA test, pregeld vaginalnog sekreta i HPV tipizacija.
Psetite stranicu o HPV tipizaciji
Postoji nekoliko pristupa u lecenju CIN promena, neki su manje a neki vise radikalni. Bez obzira na radikalnost invazivnih postupka u lecenju CIN promena, lecenje osnovne infekcije i zapaljenja je od velikog znacaja. CIN promene na grlicu materice se lece razlicitim metodama koje se biraju u zavisnosti od tezine CIN promene i starosti pacijentkinje. Jedan od najvaznijih faktora koji ce odrediti izbor metode lecenja CIN promene je planiranje buduce trudnoce. Ukoliko se radi o pacijentkinji koja nema decu ili planira radjanje neophodno je odabrati manje invazivnu metodu lecenja, ali ipak dovoljno efikasnu za uspesno eliminisanje CIN promene.
Postoji vise metoda lecenja CIN promene i skoro bez izuzetka se zasnivaju na destrukciji i/ili eliminaciji polja epitela koji je podlegao alteraciji.
Destrukcija epitela se moze postici:
- viskom temperaturom (termocoagulatio)
- visokofrekventnom monopolarnom strujom (radio ili electrocoagulatio)
- energijom laserskog zraka (laservaporizatio)
- mehanickim/termickim efektima ultrazvucnih talasa (ultrasonocoagualtio)
- zamrzavanjem (criocoaguatio)
- kausticno-korozivnim hemikalijama (Albothyl)
Eliminacija ili ekscizija alterisanog epitela se moze postici:
- hirurskim putem (klasnicna konizacija)
- visokofrekventnom monopolarnom strujom (LEETZ/LOOP konizacija)
- energijom laserskog zraka (laservaporizatio)
- mehnicko/termickim efektima ultrazvucnog kavitrona (bez mogucnosti za HP)
Velicinom i dubinom ekscizionog polja odredjuje se da li se radi o konizaciji ili jednostavnoj eksciziji egzocerviksa zajednosa alterisanim epitelom.
Interes pacijenata i lekara za sto manje radikalnom, ali i ne manje efikasnom, metodom lecenja CIN promena je sve realniji i skor u potpunosti ostvariv primenom laserskih u ultrazvucnih tehnika. Ovo je narocito vazno zbog toga sto je sve veci broj pacijentkinja koje nisu radjale ili koje planiraju brojnije potomstvo. U cilju ocuvanja plodnosti zene i njene sposobnosti da iznese trudnocu bez komplikacija postoji veliki interes za lecenje CIN promena niskoinvazivnim tehnikama.
Kada su u pitanju mladje pacijentkinje kod kojih je cilj uraditi minimalno invazivnu metodu eliminacje CIN promena i to u slucajevima kada je moguce izbeci konzaciju, metoda koja se bazira na upotrebi ultrazvucnog kavitrona dala je odlicne rezultate. Naime, ova tehnika se bazira na mehanicko/termickim efektima ultrazvucnih talasa uz istovremenu aspiraciju alterisanog tkiva koju omogucuju sama konstrukcija sonde kavitrona. Prvobitno primenjivana samo u neurohirurgiji, ultrazvucna kavitaciono/aspiraciona metoda je dala odlicne rezultate u tretmanu alterisanog epitela grlica materice.
Otvorite stranicu o DNK analizama i HPV tipizaciji.
Najveci uspeh u lecenju kondiloma su pokazale kombinovane metode, npr. vaporizacija+citostatici ili vaporizacija+interferon. Cesto pitanje pacijenata "da li je vaporizacija+citostatik+interferon jos efikasnija od navedenih kombinacija" je logicno, ali sa stanovista imunologije antiteticno, sto bi znacilo da ova trostruka kombinacija nije efikasnija u odnosu na kombinacije vaporizacija+citostatici ili vaporizacija+interferon.
Minimalna invazivnost ove metode se zasniva na finom mehanickom dejstvu ultrazvucnih talasa i relativno niskoj radnoj temeperaturi od (56-60o C) sto je dovoljno za koagulaciju malih krvnih sudova. Metoda je gotovo bezbolna i nije pracena nezeljenim propratnim pojavama kao sto je leukoreja, bolovi u donjem delu trbuha i sl. Zbog preciznosti koja se moze postici titanijumskim vrhom sonde kavitrona moguce je precizno skinuti alterisani epitel do bazalne membrane sto omogucava brzo zarastanje bez oziljaka i deformiteta grlica materice.
Kavitacija, koagulacija i evakuacija promene grlica materice.
Literatura:
1. Beck L, Berg D, Leidenberger E, Pfleiderer A. Die Frherkennung des Zervixkarzinoms. Gynkologe 1996; 29:781-794
2. Silz T, Sudik R, Pschel B. Differenziertes Vorgehen bei suspekten Zytologiebefunden der Cervix uteri, gyn 1996; 1: 30-32
3. Ikenberg H. HPV und intraepitheliale Neoplasien des unteren Genitales. Gynkologe 2001; 34 (7): 599-602
Kliknite na mapu da nas lakse pronadjete.
